Ovo ilustruje jedan dobro poznati primer - priča o staroj Tibetanki čiji je sin otišao na trgovačko putovanje u Indiju i koja ga je zamolila da joj donese iz Indije neke svete relikvije, bilo šta što je direktno ili indirektno povezano sa Budom. Sin je otputovao, ali kao i svi trgovci, bio je toliko zauzet da je tek u povratku, kada je ugledao majčinu kuću, shvatio da je zaboravio da majci donese nešto sa svog puta. Pitao se šta bi mogao da uradi, kada je, nekoliko koraka od kuće spazio lobanju mrtvog psa. Iz lobanje je izvadio jedan zub, umotao ga u komad fine svile i predao ga majci, tvrdeći da je to Budin zub. Njegova majka nije posumnjala i stavila je zub na svoj oltar. Poslednje godine života je provela koristeći ovaj "Budin zub" kao osnovu svoje devocije, meditirajući i stavljajući ponude pred njega. Kroz ovu potporu, onoga što je u stvari bio pseći zub, primila je blagoslov "Budinog zuba", blagoslove prosvetljenog uma, pa je tokom smrti prikazala sve znake ostvarenja i ostavilia relikvije u vatri kremacije.
Kada meditiramo na lamu, trebalo bi da mislimo da je on u tom trenutku otelovljenje svih lama. Ne meditiramo sada na ovog lamu, a kasnije na nekog drugog, ne mislimo da nam se ovaj lama sviđa, a onaj drugi ne toliko - takav stav je pogrešan. Potrebno je da razvijemo veoma duboko i jako poverenje da su sve lame jedno. Oni su samo različiti aspekti, različite manifestacije iste suštine.
Trebalo bi da meditiramo sa svešću da naše osećanje prisustva lame uključuje u sebe sve lame koje smo ikada znali, iz svih linija. Ne bi smo smeli da se upletemo u stavove uma koji nas navode da pomislimo: "Meditiraću na ovog lamu, ali ne i na onog, jer on nije moj lama". Svi takvi stavovi, pošto dele samu stvarnost, su pogrešni. Kada meditiramo na lamu, to ne radimo intelektom, na konceptualan način, prizivajući jednog lamu, dok govorimo drugima da ostanu tamo gde su. Mora da postoji dimenzija mudrosti: sam lama predstavlja ovu primordijalnu svesnost koja je sveprisutna, i stoga može biti pronadjena u svim lamama.
Sve emanira iz koren-učitelja, sve se u njemu sadrži - svi jidami su projekcija lame, sve Bude su sadržane u lami. Ako meditiramo na sam izvor, onda meditiramo na sve odjednom. Ako odbacimo jednog lamu, onda smo odbacili sve Bude, jer nema ni jednog Bude kome nije bio potreban učitelj da bi dosegao prosvetljenje. Pošto potencijal za ostvarenje Budinstva zavisi isključivo od lame, odbacivanje jednog lame jednako je odbacivanju svih Buda. Zbog toga, dok meditiramo na lamu, trebalo bi da mislimo da je potpuno neodvojiv od svih Buda, svih učitelja, sve dok naš um ne postane neodvojiv od njegovog.
Dok meditiramo na lamu, ne meditiramo na fizičku osobu kao takvu, pa možemo veoma dobro da meditiramo ne dajući lami nikakav oblik, nikakvu pojavu, ne stvarajući nikakvu odredjenu referentnu tačku. U tom slučaju, lamu jednostvano smatramo predstavnikom blagoslova saosećajnog uma svih Buda. Sa ovim stanjem uma se otvaramo ka ovom blagoslovu, dopuštajući mu da nas prožme. Trebalo bi da razvijemo duboko poverenje u mogućnost da nam ovaj blagoslov bude zaista prenesen, zajedno sa svim kvalitetima lame, koji su istovetni kvalitetima svih Buda. Na ovaj način, ako razvijemo dovoljno poverenja, ne moramo da damo lami formalni aspekt, ne moramo da mislimo ni na šta drugo, ne osećamo čak ni potrebu da se obraćamo lami kao osobi: kroz lamu se direktno obraćamo transmisiji, ovom aspektu saosećanja i blagoslova koji čini prosvetljenje svih Buda. Prema tome, nije neophodno videti lamu očima ili koristiti usta da bismo mu govorili. Važno je meditirati na lamu sa poverenjem i osećanjem uverenosti. Ako nemamo poverenja, recitovanje molitve je beskorisno.
Ako meditiramo na lamu, a pri tome nemamo poverenja, možemo imati zaista lepu viziju lame, predstavljajući ga veoma jasno u našem umu, ali to nije ono što praksa zaista podrazumeva, u tom slučaju smo promašili smisao. Možemo takode da zamišljamo lamu u njegovom fizičkom obličju i da meditiramo na njega na taj način, misleći o njemu kao o takvoj i takvoj osobi, ali to je potpuno isto kao i obični odnos sa nekim. Ako je lama star ili ružan, osećaćemo odbojnost, dok ako je mlad i lep, osećaćemo privlačnost, i tako ćemo ponovo načiniti grešku u praksi.
Ispravan stav prema lami je poverenje u ono što on predstavlja i u blagoslov koji nosi. Snaga poverenja i devocije koje razvijemo prema lami imaju efekat rastapanja lame u svetlosti, kakvu god sliku da smo stvorili u umu, kako god da smo ga predstavili. Svetlost se onda stapa sa nama i mi mislimo da na ovaj način primamo pravi blagoslov lame i svega što on predstavlja. U suprotnom, uvek ćemo imati prema lami stav koji je zasnovan na našim željama, težnjama, htenjima, koje projektujemo na lamu nadajući se da će on ispuniti naše želje. Sve što se pojavljuje u nama u toj tački, sve naše težnje, nisu ništa drugo do želja za koju tražimo laminu podršku. Krajnji rezultat ovakve prakse, ovakve meditacije, sastoji se samo u razvitku još veće želje i tako postajemo sve više i više zavisni od želje.
Ako radimo guru jogu pravilno, lamin um i naš um će se stopiti i postati sjedinjeni - potpuno jedno. Mi ćemo uploviti u stanje jedinstva, koje je pravi smisao meditacije. Takva meditacija ce nas pročistiti od naše početne želje, njenog nečistog aspekta i spoznaćemo da su naš um i um lame identični, ne-dva. Ovako ćemo spoznati darmatu, suštinu fenomena, koja je takode ovo isto jedinstvo. U suprotnom, ostaćemo zarobljenici obične želje i kada se ova želja pojavi u kontekstu naše prakse, razvićemo običnu ideju, nečistu ideju lame i naš odnos sa njim će biti kompromitovan. Naša praksa će služiti samo sve većem i većem razvitku snage ove želje, ovog emocionalnog, nečistog stanja uma, sa krajnjim rezultatom da takva praksa može u stvari da uveća emocionalno uznemirenje u našem umu.
Sa druge strane, ako praktikujemo na ispravan način i sjedinimo svoj um sa laminim, zbog ovog jedinstva, sve emocije koje su se pojavile ili su izazvane, biće potpuno pročišćene. Naš um će biti osloboden svojih emocija, koliko god da su jake, i sve će biti oslobodene u ovoj uniji našeg i laminog uma, u darmati.
Meditacija je veoma jednostavna, samo sjedinimo svoj um sa laminim, u spoznaji da su um lame, naš sopstveni um i darmakaja neodvojivi - sve je to prava priroda uma. Dovoljno je misliti da je lama na koga meditiramo otelovljenje svih lama, jidama, zaštitnika i dakina, tako da je sve bez izuzetka manifestacija lame. Kada je naš um sjedinjen sa laminim, onda je sjedinjen sa svim ovim razlicitim aspektima.
Ovo je najjednostavniji način meditacije na lamu, ali i najviši. Postoje prakse za naprednije i manje napredne praktičare, ali održavati um u potpunosti u stanju jednostavnosti, bez ikakvih komplikacija, bez složenosti, imati ovu prirodnu meditaciju na lamu - to je najviša praksa.
.
|
