|
Bio sam u pratnji Njegove
Svetosti Karmape tokom njegove
druge posete Evropi. Tada sam boravio na raznim mestima u
Nemačkoj, ali, do sada, nisam imao prilike da dođem ovde. Ipak,
čuo sam od drugih lama kako su se učenja ovde dobro ukorenila,
kako se vredno praktikuju, i slušao sam puno o Oleovoj i Haninoj
aktivnosti. Time sam veoma zadovoljan.
Ovde su doneta Karmapina
učenja, iz Kađupa škole. Buda je dao brojna učenja, iz
kojih su se razvili različiti putevi. Među njima,
mahajana
je nešto izuzetno. Šta ovaj put čini
tako posebnim? Buda je dao
mnogobrojne, različite metode u
okviru mahajane; svi oni potiču iz najviše mudrosti i
nalaze se na veoma visokom nivou.
U mahajani postoji dve vrste
uputstava: sutra i tantra. Tantra je
efikasnija
od sutre
i raspolaže većim brojem metoda.
Metodi tantre, koja se još naziva vađrajana ili
mantrajana,
poznati su i kao uputstva o
ostvarenju. To su najviša
učenja. Da bismo bili u stanju da ih pravilno koristimo, potrebno
je da imamo
veliko poverenje u metode i jaku devociju;
pod ovim se ne misli na slepu veru.
Ako
sledimo put sutre, prvo ćemo morati mnogo da učimo. Na
primer, Abidarmu, u kojoj se nalaze učenja o spoljašnjem
svetu i nastanku univerzuma. Ili madjamaku, koja sadrži
puno filozofskih znanja; tu intelektualno i logički ispitujemo
spoljašnji svet i shvatamo njegovu suštinu – činjenicu da
inherentno postojećeg sveta jednostavno nema.
Kada
izučavamo budistička učenja, važno je da tome ne pristupamo kao
običnim studijama. U budizmu, cilj nije samo da naučimo više, već
da konačno osvojimo slobodu najvišeg prosvetljenja i rešimo se
patnje. To prevazilazi uobičajeno obrazovanje. Vađrajana je
veoma direktan put, gde darma ne ostaje nešto izvan nas, već
postaje iskustvo.
Iako mnogi ljudi misle da
nije dovoljno samo meditirati, želeo bih da razumete da je
iskustvo ono što nam je apsolutno neophodno. Dobro je i kada
izučavamo različite tekstove i učimo nešto iz njih, ali mora nam
biti jasno šta možemo da ostvarimo na taj način. Ako želimo da
proučavamo tekstove, prvo je potrebno da savladamo jezičke
teškoće. Povrh toga, trebalo bi da zapamtimo da se na Tibetu neko
smatrao učenim tek nakon 20-30 godina studija. Ja
sam najpre učio
jezik šest godina, a potom sam
izučavao tekstove 18 godina, i još
nisam završio. Prema tome, ako želimo da idemo tim putem, važno
je znati da je veoma dugačak.
Takođe, tu se izlažemo riziku da naučimo puno reči, a da shvatimo
malo njihovog smisla, iako je smisao ono što nam zapravo treba.
Naravno, izučavanjem moramo da steknemo saznanje o čemu se ovde
radi, ali jedino praksom zadobijamo stvarno iskustvo. Redovna
praksa je za nas veoma važna. Na taj način ćemo postepeno shvatati
sve više i više, jer će se gledište razvijati iznutra, kao
iskustvo.
Da bismo išli putem
tantre, važni su poverenje, devocija i čisto gledište.
Počinjemo sebe da doživljavamo kao čiste i stičemo poverenje u
sopstvenu buda prirodu. Pošto sva bića imaju buda prirodu, to ne
znači da postajemo ponosni u uobičajenom smislu reči, kada sebe
smatramo boljim od drugih. To zapravo znači imati hrabrosti za
praktikovanje, bez
razmišljanja da nećemo uspeti
ili da nismo u stanju da meditiramo. Potrebno
je da se pouzdamo u činjenicu
da sva bića, uključujući i nas same, već poseduju najvišu mudrost
u sebi.
Prema tome, prvi uslov za
praktikovanje vađrajane jeste poverenje u sopstvenu
vrednost. Drugi uslov je poverenje u «Tri dragulja», u utočište.
Prvi dragulj je Buda, darmakaja, neko ko je potpuno
prosvetljen, ko je prevazišao sva ograničenja i mane, i potpuno
razvio sve kvalitete. Drugi dragulj su učenja, naš put, svi
metodi koje je Buda dao. Treći dragulj je sanga, oni koji nam mogu
pomoći na putu. Kada praktikujemo vađrajanu, imamo povrenja
i u «Tri korena»; to su lama, jidam i zaštitnici. Lama je izvor
blagoslova, jidam je izvor sidija, naročitih sposobnosti, a
zaštitnici su izvor aktivnosti.
Ova Tri korena neodvojiva su od Tri
dragulja.
Sada dolazimo do pitanja
zašto je vađrajana najkraći put, onaj koji omogućava
prosvetljenje u jednom životu? Zbog lame. Na dužem putu
bodisatve sakupljamo zasluge – dobru karmu – i pročišćavamo se
na različite načine. Kaže se da je potrebno veoma mnogo vremena,
tri beskrajne kalpe, ili eona, da bismo se oslobodili svih
negativnosti i razvili sve kvalitete. Potrebno je toliko mnogo
vremena zato što su naše aktivnosti uvek pod uticajem
uznemiravajućih emocija, pa tako stalno iznova činimo štetna
dela, što nas vraća unazad. Međutim, ako dobijemo laminu pomoć,
kroz otvorenost prema njegovom blagoslovu, suština našeg uma, naša
buda priroda, može veoma brzo dovesti do buđenja najviše mudrosti.
Blagoslov deluje kada se susretnu naša otvorenost i blagoslov
lame. Ne napredujemo samo zahvaljujući našim naporima, već
dobijamo i pomoć lame, što naše putovanje čini veoma brzim i
direktnim. Kada nas prožme blagoslov laminog tela, govora i uma,
možemo uvideti prirodu
vlastitog uma, što je poput buđenja
iz sna neznanja.
Otvorenost koja omogućava
ovaj proces više je od pukog
sviđanja koje osećamo prema učitelju
zato što lepo govori, ili zato što ga smatramo sjajnim u nekom
drugom pogledu. Da bi blagoslov bio prenesen, apsolutno je
neophodno videti lamu kao suštinu svih Buda, kao potpuno čistog.
Tada će naša devocija biti veoma duboka i čista i blagoslov može
da deluje veoma brzo.
Metod kojim razvijamo ovu
devociju je guru joga, meditacija na lamu. Za nas, to je
meditacija na Karmapu. Doživeti lamu kao suštinu svih Buda tri
vremena (prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, prev.), ne znači da
je potrebno videti ga u fizičkoj formi istorijskog Bude.
Zapravo, radi se o tome da je suština njegovog uma darmakaja.
Darmakaja
se ispoljava na nivoima sambogakaje i nirmanakaje
kroz različite forme, bez ikakvih ograničenja. To možemo shvatiti
i na sledeći način: suština laminog uma, darmakaja, jeste
apsolutni lama. Način na koji se ova suština manifestuje u
različitim obličjima je relativni lama, onakav kakvim ga znamo. To
je ono što možemo da vidimo i čujemo.
Kada
praktikujemo guru jogu,
trebalo bi da sve doživimo kao ekspresiju lame, kao njegovu
slobodnu igru. Tada sve oblike vidimo
kao lamina obličja, sve zvuke smatramo laminim
govorom i svaki um laminim
umom. To ne znači da se spoljašnji svet mora promeniti tako da
izgleda kao konkretna, fizička forma lame, već da su pojavni
svet, ili oblik, i praznina - neodvojivi. Sve što se manifestuje
je prazno, a praznina se manifestuje. Ovo jedinstvo manifestacije
i praznine naziva se laminim telom, a to znači «sve pojavno videti
kao lamu». Lamin govor znači da je suština govora prazna, odnosno,
zvuk i praznina su neodvojivi. Lamin um je jedinstvo blaženstva i
praznine; sve što se dešava u umu neodvojivo je od stanja istine.
To je značenje dorđe tela, dorđe govora i dorđe uma.
Kada meditiramo na lamu,
potrebno nam je poverenje, kako bi se razvila devocija, usled koje
primamo njegov blagoslov i ostvarujemo prirodu uma. Naročito je
naša Kađu škola poznata kao linija transmisije devocije. U
mnogim pesmama prosvetljenih
majstora naše linije, iznova i iznova se naglašava da je devocija
preduslov za spoznaju prirode uma.
Devocija je poput semena, bez kojeg ništa ne može da raste.
Razlikujemo tri vrste poverenja: prva je osnovno poverenje, što
znači da imamo interesovanje za izučavanje i praktikovanje darme,
a ne da smo, na primer, na to primorani. Druga vrsta je slična,
ali zadire dublje; potreba da praktikujemo i da ulažemo napor
narasta jer zaista shvatamo koliko je to važno. Treća vrsta se
odnosi na poverenje u Tri dragulja i u zakon karme. Imamo duboko
poverenje da sva naša dela imaju posledice. Ako imamo ove tri
vrste poverenja, tada se pojavljuje duboka devocija. Ponekad može
biti teško da razvijemo potpuno čistu devociju prema nekome ko
ima fizičko telo. U tom slučaju, možemo je razviti prema jidamu,
što je takođe veoma dobro.
Postoje mnoge vrste guru
joge. Za nas, učenike Karma Kađu linije, guru je
Karmapa. Neki ljudi nisu sigurni ko je njihov koren-lama. Ipak, to
nije problem, jer ako imamo veoma jaku vezu sa nekim učiteljem,
možemo ga smatrati svojim koren-lamom, pri čemu uviđamo da je
Karmapa izvorište svih lama. Ako želimo da meditiramo na tog lamu,
onda to možemo i da radimo, međutim, potrebno je uvek misliti
da je Karmapa suština tog lame, i da
je taj lama Karmapina aktivnost. Sve potiče od Karmape. Ja to ne
govorim zato što je Karmapa moj lama, već zato što postoje
različiti nivoi tulkua, svesno ponovo rođenih bića, a lama
Karmapa je na najvišem tulku nivou. To znači da je potpuno
prosvetljen i da se, kako bi pomagao svim bićima, stalno iznova
rađa. Njegovo ime – Karmapa – znači «Gospodar Buda aktivnosti». U
trenutku prosvetljenja, 100.000 dakina mu je darovalo Crnu
krunu. Kao na krunisanju kralja, Karmapa je primio Crnu krunu od
dakina, kao obeležje svog prosvetljenja i svoje uloge
«čoveka koji izražava aktivnost svih Buda». Kruna, iako nama
nevidljiva, uvek je tu. Kasnije je napravljena materijalna kopija,
da bismo je videli kao obeležje Karmapine aktivnosti.
Guru joga je suština naše prakse, iako
bi, naravno, trebalo da praktikujemo ceo ngondro. U guru
joga meditaciji na XVI Karmapu, najpre se iz prostora pred
nama pojavljuje Karmapa, ili drugi lama koji prenosi njegovu
suštinu. Koncentrišemo se na formu koju smo zamislili i snažno
poželimo lamin blagoslov. Ovde je dobro da devocija bude veoma
jaka, što je moguće jača, bez ikakvih sumnji i potpuno izvan
uobičajenog načina razmišljanja. Rečeno je da bi devocija trebalo
da bude toliko snažna da više ne moramo da mislimo na nju. Na
primer, ako lama kaže voda je vatra, i obrnuto. Nemamo uobičajene,
svakodnevne misli u glavi, već se koncentrišemo na apsolutne
kvalitete lame i u njih imamo poverenja.
Tada
blagoslov prosvetljenog tela isijava iz Karmapinog čela, praćen
vibracijom om i čistom belom svetlošću. Zatim sledi
blagoslov prosvetljenog govora, iz njegovog grla, zajedno sa
vibracijom a i crvenom svetlošću. A onda, blagoslov
prosvetljenog uma izbija iz njegovog srčanog centra, praćen
vibracijom hung i plavom svetlošću. Ove tri svetlosti
najpre isijavaju odvojeno, a zatim zajedno.
Pomoću
ove meditacije, naše telo, govor i um se pročišćavaju i mi primamo
blagoslov laminog tela, govora i uma. Takođe, primamo četiri
inicijacije, koje će se kasnije manifestovati kao četiri kaje,
četiri stanja Bude, a to je prosvetljenje. Ako meditiramo na ovaj
način i recitujemo mantru «Karmapa ćeno», naše telo, govor
i um postaju neodvojivi od tela, govora i uma lame. Zatim počivamo
u tom stanju.
Ako zaista praktikujuemo
guru jogu, možemo primiti blagoslov i dalje se razviti. Isto
važi i za jidam praksu ili za praksu zaštitnika; bez
blagoslova lame, ništa se zapravo ne dešava. Blagoslov je naročito
neophodan na putu mahamudre i bez njega ništa nije moguće;
iskustvo se jednostavno ne pojavljuje. Neki ljudi misle da je
guru joga samo pripremna praksa, obzirom da je deo
ngondro-a,
osnovnih praksi, pa zato ne mogu sasvim da uvaže njen značaj.
Međutim, ako želimo da spoznamo prirodu uma, meditacija guru joge
je neophodan deo procesa; moramo da je praktikujemo.
Naša
motivacija za praksu je takođe veoma važna. Potrebno je da
razvijemo bodićitu, um prosvetljenja, i da medtiramo kako
bismo mogli da pomognemo drugim bićima. Potrebno je da
prosvetljenje uvek želimo svim bićima. Ako praktikujemo guru
jogu sa ovim stavom, i ako je guru joga naša glavna
praksa, tada se nalazimo na pravom putu.
Šta je tačno blagoslov?
Blagoslov nije opipljiva,
materijalna stvar, koja dolazi spolja. To je proces u kome se naš
um razvija kroz otvorenost prema
lami. Prema tome, odigrava se u našem umu. Postoje razne vrste
blagoslova, na primer - blagoslov za dug život. Možemo da čitamo
darma tekstove i da tako ostvarimo izvesno razumevanje. Međutim,
kada istu stvar čujemo od učitelja, može se desiti da se u tom
trenutku um toliko razvije,
da zaista puno toga shvatimo. To se dešava zato što je prisutan
blagoslov.
Kako
da ustalimo devociju? To je pitanje vremena. U početku, naša
devocija će ponekad biti veoma jaka, nekad neće; isto je i sa
našim poverenjem. Činjenica da se na taj način menja, da ima
uspone i padove, predstavlja obeležje samsare, stanja
uslovljenog postojanja u kome se sada nalazimo. Ako redovno
praktikujemo i osnažimo saosećanje, onda će se i naše poverenje i
devocija ustaliti. Nakon nekog vremena, naša devocija više neće
biti uslovljena, već postojana i stabilna.
|
